ХАЈДУЧКА ЧЕСМА У КОШУТЊАКУ

09. новембар 2020. |

ХАЈДУЧКА ЧЕСМА У КОШУТЊАКУ

Све до 1903. године, Кошутњак је био густа шума и затворено дворско ловиште династије Обреновића, да би непосредно после Мајског преврата, шума постала доступна грађанима. У подножју брда, где се и налазило кнежевско ловиште кошута, извире кристално бистра хладна вода кристално, на месту које је током последњих 150 година познато као Хајдучка чесма.

Иако је овај део Кошутњака делимично урбанизован и претворен у прометну саобраћајницу, вода која протиче кроз цеви далеко је чувена по својој свежини. Иако нема званичну потврду о исправности, она деценијама крепи душу и тело Београђана.

Атентат

Релевантних података о дану када је овај извор претворен у јавну чесму нема, али је сигурно да се она временом претворила у прави споменик природи. Први значајни догађај по коме је ово место остало упамћено у српској историји јесте атентат на кнеза Михаила.

У недељу, 29. маја 1868. године, на стотинак метара од извора убијен је кнез Михаило Обреновић, а са њим и Анка Константиновић, са чијом је ћерком Катарином током последњих месеци живота планирао да се ожени. Том приликом рањен је кнежев ађутант Светозар Гарашанин, син Илије Гарашанин, као и сама Катарина. За атентат су оптужени, а врло брзо и осуђени на смрт, браћа Радовановић и чланови породице Ненадовић, чије су родбинске везе са Карађорђевићима биле врло блиске.

О самој изградњи чесме зна се врло мало зна, верује се да је подигнута крајем 18. века. Један од првих записа о чесми пронађен је у списима Доситеја Обрадовића. Српски писац и просветитељ желео је да вечно почива баш у близини овог изворишта.

Први мај

Кошутњак је средином прошлог века постао веома популарно излетиште житеља града који је незадрживо растао. Сваки слободан и сунчан дан измамио би на стотине раздраганих излетника који су радо уживали у природним лепотама и води као дару природе. Нити један велики празник није могао да прође без масовног окупљања. Ипак, Кошутњак се као велико излетиште први пут спомиње много раније, још 1904. године. Тада су српски комунисти по први пут на овом месту обележели 1. мај.

Концерт код Хајдучке чесме

Када се спомене Хајдучка чесма, генерације које су одрастале у бившој земљи ово место памте по спектакуларном концерту најпопуларнијег рок састава бивше Југославије. Бијело дугме је тог 28. августа 1977. године одржало највећи рок концерт, који по свом значају, атмосфери и великој енергији вероватно више никада неће бити поновљен.

Идеја за “Концерт код Хајдучке чесме” потекла је од новинара Пеце Поповића, а спектакл је био својеврсни опроштај Горана Бреговића од публике, јер га је чекало одслужење војног рока. О броју посетилаца спекулише се пуних 40 година, а процене се крећу од 40.000 до невероватних 100.000 људи. Касније су Дугмићи објавили албум под називом “Концерт код Хајдучке чесме” а тираж је био милионски.

 

 

      

 

 

Најаве догађаја

Друга чукаричкa гулашијадa - “Гљиварска трпеза”

10. јул 2021. | Ада Циганлија
Друга чукаричкa гулашијадa - “Гљиварска трпеза”

Друга по реду чукаричкa гулашијадa, под називом “Гљиварска трпеза”, одржаће се у суботу,10. јула, од 11 часова на пикник терену на Ади Циганлији, у организацији Туристичке организације Чукарица,а у сарадњи са Миколошко-гљиварским савезом Србије. Покровитељ манифестације је Градска општина Чукарица.